Okreni drugi obraz
Okreni drugi obraz je čuvena Isusova izreka iz besede na gori kojom uči okupljeni narod kako da na agresiju vlasti odgovori bez nasilja.
Isus ovim rečima iskazuje prkos i nenasilni otpor rimskim okupacionim vlastima. Danas se ova izreka često navodi u korist nenasilja i hrišćanskog pacifizma.
Evanđelje po Mateju prenosi sledeću verziju izreke:
Čuli ste da je rečeno: »Oko za oko i zub za zub«. A ja vam kažem da se ne protivite zlu; nego ako te ko udari po tvom desnom obrazu, okreni mu i drugi; i onome koji hoće da se parniči s tobom i da ti uzme haljinu, podaj mu i ogrtač; i ko te potera jednu milju, idi sa njim dve.[1]
Evanđelje po Luki prenosi sledeću verziju Isusove izreke:
Blagosiljajte one koji vas kunu, i molite se Bogu za one koji vas vređaju. Koji te udari po obrazu, okreni mu i drugi; i koji hoće da ti uzme kabanicu, podaj mu i košulju. A svakome koji ište u tebe, podaj; i koji tvoje uzme, ne išti. I kako hoćete da čine vama ljudi činite i vi njima onako.[2]
U svakodnevnom govoru, fraza „okrenuti drugi obraz“ se često koristi u smislu okretanja od agresora i ignorisanja, radije nego odmazde. Moralne vrednosti koje se odavde obično izvode su nenasilje i nesukobljavanje. Međutim, izraz nosi radikalnije značenje: poziv da se na agresiju uzvrati voljnim izlaganjem daljnjoj agresiji, umesto uzvraćanja, povlačenja ili ignorisanja.
U istorijskom kontekstu, ove Isusove reči se mogu razumeti kao iskazivanje javnog prkosa Rimljanima.[3] U to vreme, udaranje osobe nižeg sloja zadnjom stranom ruke je predstavljalo potvrdu moći i vlasti.[4] Ako bi potlačeni „okrenuo drugi obraz“, tlačitelj bi bio suočen sa nedoumicom. Leva ruka je korištena za nečiste svrhe, što nije podrazumevalo udarac po obrazu.[5] Drugi izbor bi bio udarac otvorenom šakom ili pesnicom desne ruke, na šta se gledalo kao na izraz jednakosti. Tako okretanjem drugog obraza potlačeni zapravo zahteva ravnopravnost.[5] Nenasilni otpor je moralni čin kojim se uspostavlja moralna jednakost između silnih i nemoćnih.[6]
U nastavku ove prinudne situacije, davanjem i ogrtača zajedno sa tunikom tužiocu, dužniku bi zapravo bila skinuta „košulju sa leđa“, što je bilo zabranjeno jevrejskim Zakonom.[7] Pritom, predajom odeće potražiocu dužnik bi ostao go, što je predstavljalo sablazan. I naredni Isusov savet da sa goniocem idemo dve milje umesto jedne, dovodi tlačitelja u situaciju da krši zakon. Poznati rimski zakon (Angarija) je omogućavao Rimljanima da nateraju stanovnike okupiranih oblasti da nose opremu do ispostave udaljene najviše jednu milju, ali zabranjuju više od toga, pod pretnjom disciplinskih mera.[8] Svojim govorom Isus kritikuje nepravedni i omraženi rimski zakon, i rasteže tumačenje tradicionalnog jevrejskog Zakona.[9]
Nobelovac Josif Brodski smatra da se Isusova poruka malo tiče nenasilnog otpora, ili načelnog uzvraćanja na zlo dobrim. Značenje ove poruke je da se zlo može obesmisliti pretjerivanjem, umanjivanjem zahtjeva kroz veću poslušnost. Ova taktika žrtvi dodjeljuje aktivnu ulogu, ulogu mentalnog napadača. Okretanje obraza ne cilja na tlačiteljev osjećaj krivice, već mu razotkriva besmisao cijelog pothvata. Ova taktika je prigodna kada se čovjek nalazi u beznadno neravnopravnom položaju, kad na raspolaganju ima samo vlastito lice, košulju, ogrtač i noge koje pješače. Brodski upozorava da je okrenuti tlačitelju drugi obraz tek početak kušnje, kao i u Isusovom stihu (slede davanje košulje i pešačenje). Također napominje da je okretanje ili neokretanje drugog obraza sasvim osobna odluka, jer se uvijek odvija u situacijama jedan naprama jedan: "Uvijek je u pitanju vaša koža, vaša košulja i vaš ogrtač, pješačit će vaše noge".[10]
Vaso Pelagić je kritikovao ove Isusove reči sa zdravorazumnog stanovišta borbe protiv nepravde:
Preporučuje nam ”spasitelj svijeta” da se ne branimo od zla, nego ako te ko udari po desnom obrazu obrni mu i lijevi; ko hoće da ti uzme košulju, podaj mu i haljinu, ako te ko potjera jedan sat idi s njime i dva; ljubite i neprijatelje i činite dobro onima koji vas mrze i gone itd. Je li da je pravedna i mudra pouka? Ej, rajo uzbunjena! Kud će ti duša?! Što nisi slušala preblago jevanđelje, te si podigla bunu protiv onih što te gone, prinuđivaju i tvoju zaradu odnose, otimaju. – U današnjem društvu ni najgluplja djeca ne bi poslušala takvu pouku. Zar je pravedno snositi nad sobom grabež i tiranstvo zarad ćefa pojedinaca? Zaista, ne.[11]
- ↑ Evanđelje po Mateju, glava 5 (prevod Emilijana Čarnića)
- ↑ Evanđelje po Luki, glava 6 (prevod Vuka Karadžića)
- ↑ Walter Wink (1992). Engaging the Powers: Discernment and Resistance in a World of Domination.
- ↑ David Daube (1956). The New Testament and Rabbinic Judaism.
- ↑ 5,0 5,1 John L. Berquist (2002). Controlling Corporeality.
- ↑ Drugi obraz
- ↑ Ponovljeni zakon 24: 10-13
- ↑ Th. Mommsen. Codex Theodosianus 8:5:1. Arhivirano iz originala na datum 2012-02-16. Pristupljeno 2013-02-24.
- ↑ Michael Avi-Yonah. The Jews Under Roman and Byzantine Rule: A Political History of Palestine from the Bar Kokhba War to the Arab Conquest.
- ↑ Josif Brodski ili Rendez-vous sa Zlom Arhivirano 2013-02-24 na Wayback Machine-u (Dobavljeno 26.06.2012.)
- ↑ http://www.e-novine.com/drustvo/81228-Hrist-pripadao-taboru-socijalista.html